Pravni saveti

• Već objavljena informacije kao proverena

  Da li novinar sme da koristi ranije objavljenu informaciju u vezi s kojom nikada nije vođen bilo kakav postupak?

   

  Sme da je koristi, ali to ne znači da protiv njega neće biti vođen neki postupak. Naime, ako se prenese pisanje nekog lista od pre dve godine, gde je izvesna osoba okvalifikovana npr. kao kriminalac, to takvu osobu ne sprečava da tuži novine i novinara, nezavisno od toga što pre dve godine nikoga nije tužio. Ono što je takođe važno, a što se često zaboravlja, jeste da obaveza dužne novinarske pažnje podrazumeva da se preuzete informacije objavljuju verodostojno i potpuno, a ukoliko se prenose iz drugog medija, uz navođenje medija iz kojeg je informacija preneta.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Objavljivanje snimka

  Želim da objavim tajni snimak sa kolegijuma gradskog veća na kome se raspravljalo o tenderu za izbor novih gradskih prevoznika. Da li je bitno proveriti poreklo snimka?

   

  Važno je proveriti poreklo snimka i da li se on može pribaviti zvaničnim putem. Takođe skrećemo pažnju na to da se potencijalni pravni problem može pojaviti kod konstatacija da je tender namešten i da je postojao direktan uticaj na ishod konkursa, ukoliko se te informacije sa sigurnošću iz sadržine snimka ne mogu zaključiti tj. da sam snimak ne može biti dovoljan dokaz za takve kvalifikacije.
  (Septembar, 2014)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Objavljivanje snimka

  Predsednik političke partije na lokalu, bahato je parkirao kola na trotoaru ili kolovozu usred kružnog toka, a ispred kafića u kome provodi vreme. Džip ima BG tablice i ne znam ko je vlasnik vozila. Posedujem i fotografije na kojima se dotični vidi kako izlazi i ulazi u ta kola. Kada sam ga pozvao za komentar on je iskazao tvrdnju da džip nije njegov i da on u stvari vozi "bicikl" i pretio je tužbom ako se to objavi. Takođe je u pretnji dotični naveo i odredbe Krivičnog zakonika koje zabranjuju nedozvoljeno slikanje, snimanje, a traži da mu dostavim i podatke o osobi koja mi je dostavila fotografije kako bi je tužio i sl. Da li bilo ko od njih može da snosi krivične posledice?

   

  U ovom slučaju najbolje pozvati se na član 82 ZJIM i to sledeće tačke stava 2, ali da, opreza radi, prilikom objavljivanja fotografije prikrijete registarsku tablicu.

  
  Član 82
  Informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis može se izuzetno objaviti bez pristanka lica koje se na njemu nalazi, ako u konkretnom slučaju postoji interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom koji preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje. Smatra se da interes javnosti preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacije iz privatnog života, odnosno ličnog zapisa lica, naročito:ako je lice svojim javnim izjavama, odnosno ponašanjem u privatnom, porodičnom ili profesionalnom životu privuklo pažnju javnosti i na taj način dalo povoda za objavljivanje informacije, odnosno zapisa. Iz ovoga proizilazi da bahato parkiranje jeste ponašanje koje privlači pažnju javnosti, naročito imajući u vidu funkciju koju obavlja dotični i činjenicu da bi trebalo da pruži primer drugima.
  Što se tiče odredaba KZ na koje se predsednik političke partije na lokalu poziva, KZ predviđa da ako je lice prikazano kao deo pejzaža, prirode, panorame, naseljenog mesta, trga, ulice ili kao deo sličnog prizora postoje 2 krivična dela:
  Neovlašćeno fotografisanje (čl. 144) i Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (čl. 145). U konktetnom slučaju se čini da ne postoji zadiranje u lični zivot, te smatramo da snimke može objaviti.
  (Novembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Objavljivanje snimka

  Obavio sam razgovor sa predsednikom SO u mom gradu. Zanima me da li smem da objavim ceo snimak telefonskog razgovora, budući da snimak sadrži pretnju da će lično on zabraniti portalu za koji radim da prisustvuje sednici SGO.

   

  Ne postoji problem da se snimak objavi ukoliko ne postoji zadiranje u privatnost, a javni je interes da snimak bude objavljen, budući da se u njemu može čuti kako lokalni funkcioner vrši pritisak na medije.
  (Novembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Objavljivanje spiska lica

  Obraćam vam se u vezi sa mogućnošću objavljivanja spiska lica zaiteresovanih za privatizaciju medija. Naime, Agencija za privatizaciju, u ovom momentu, nije objavila te podatke, pa me interesuje da li postoje zakonske prepreke da ja na sajtu objavim taj spisak.

   

  Ne preporučujemo objavljivanje spiska, dok ga Agencija ne objavi, a zbog nepostojanja saglasnosti lica koja se nalaze na spisku. Ukoliko su imena lica sa spiska označena inicijalima, u tom slučaju možete objaviti spisak.
  (Decembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Objava opomene pred utuženje

  Da li advokat u svojoj opomeni pred utuženje ima pravo da zahteva tajnost sadržaja opomene, ili primalac, ima pravo da tekst opomene objavi na svom blogu?

   

  Ne može se zahtevati od nekoga da ne objavi opomenu pred utuženje koja mu je upućena.
  (Decembar, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Medijsko izveštavanje

  Pišem analizu medijskog izveštavanja tokom perioda kada je hrvatski premijer Milanović i sukob sa Hrvatskom oko blokade granica dominirao naslovnicama novina. Zanima me odgovornost za ovakvo izveštavanje, koji su zakoni prekršeni i ko je nadležan da reaguje.

   

  Članom 75 ZJIM zabranjen je govor mržnje i kada su mediji u pitanju, ovaj zakon se primenjuje kao lex specialis. Nadzor nad sprovođem zakona sprovodi Ministarstvo kulture i informisanja.
  
  Član 75 ZJIM glasi: idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Dakle, važno je utvrditi da li su u konkretnom slučaju ispunjeni ovi uslovi (podsticanje diskriminacije, mržnje ili nasilja protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva), ako nisu, te ideje, mišljenja odnosno informacije se neće smatrati govorom mržnje. Članom 101 ZJIM uređeno je pitanje sudske zaštite u slučaju nepoštovanja zabrane govora mržnje i to podnošenjem tužbe nadležnom sudu, ali kaznena odgovornost nije predviđena ZJIM. Ukoliko se objavljivanjem informacije, odnosno zapisa povređuje zabrana govora mržnje, tužbom se može zahtevati :
  
  • utvrđivanje da je objavljivanjem informacije, odnosno zapisa povređeno pravo, odnosno ineres;
  • propuštanje objavljivanja, kao i zabrana ponovnog objavljivanja informacije, odnosno zapisa;
  • predaja zapisa, uklanjanje ili uništenje objavljenog zapisa (brisanje video zapisa, brisanje audio zapisa, uništenje negativa, odstranjenje iz publikacija i slično).
  
  Aktivno legitimisano lice za vođenje ovog postupka je lice koje je lično povređeno objavljivanjem informacije, odnosno zapisa, ali i pravno lice čija delatnost ima za cilj zaštitu ljudskih prava u slučaju povrede zabrane govora mržnje. Pasivno legitimisan je odgovorni urednik medija u kome je informacija, odnosno zapis objavljen.
  
  Sa druge strane, članom 59 ZJIM je uređeno pitanje zabrane distribucije informacije ili drugog medijskog sadržaja u slučaju da se u informacijama objavljenim u medijima poziva na neposredno nasilje prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne pripadnosti, političke pripadnosti, veroispovesti, seksualne opredeljenosti, invaliditeta ili drugog ličnog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način i ako je takva zabrana neophodna u demokratskom društvu. Ovo su jako retke situacije jer se zahteva direktno pozivanje na akt nasilja. Po zakonu, inicijativa u opisanom slučaju je na nadležnom javnom tužiocu.
  
  Konkretno, pod opisanim uslovima, a na predlog nadležnog javnog tužioca, nadležni sud može zabraniti distribuciju informacije ili drugog medijskog sadržaja.
  
  Takođe, prema članu 317 Krivičnog zakona Srbije:“ (1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.
  
  Što se tiče Krivičnog zakonika, možda je najprikladniji član u nastavku i to stav 4, ali to pre svega, sve zavisi od kvalifikacije koju bi tužilaštvo dalo. Krivično gonjenje za ovo delo se preduzima po službenoj dužnosti.
  
  Rasna i druga diskriminacija
  Član 387
  (1) Ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije,
  kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
  (2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi.
  (3) Ko širi ideje o superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju,
  kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
  (4) Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu,
  kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
  (5) Ko javno preti da će, protiv lica ili grupe lice zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva, izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora,
  kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
  Članica je tražila dodatno pojašnjenje da li je Ministarstvo u obavezi da preispituje slučajeve govora mržnje, da li moraju ili to može i neko drugi.
  
  ZJIM jeste predvideo da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrsi Ministarstvo, međutim, zakon ne propisuje koje je to konkretne mere Ministarstvo ovlašćeno da preduzme u slucaju govora mržnje. Ovo je slučaj sa štampanim medijima, dok, primera radi, Zakon o elektronskim medijima za istu stvar Regulatoru daje u nadležnost mogućnost izricanja opomene, upozorenja, privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja, pa cak i oduzimanje dozvole. Regulator je ovlašćen pored svega ovoga i da pokrece prekršajne postupake u skadu sa odredbama Zakona o elektronskim medijima i zahteve za pokretanje privrednih prestupa. ZJIM popisuje određenu grupu prekršaja i prestupa u odredbama čl. 133 – 140, međjutim, međju njima se ne nalazi prekršaj koji je propisan za nepostupanje u skladu sa odredbom 75. ZJIM (zabrana govora mržnje).
  
  U slučaju štampanih medija mere koje Ministarstvo preduzima jeste javni prekor ili tome slično. Takođe, određenu ulogu kada je ova tema u pitanju, imaju samoregulatorna tela i medijska udruženja.
  (Septembar, 2015.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Iznošenje ličnog stava

  Da li mogu da snosim posledice zbog iznetog ličnog stava o kući u kojoj sam zaposlen u drugom mediju?

   

  Član 49. Zakona o javnom informisanju i medijima uređuje pitanje koje se odnosi na pravo novinara na objavljivanje tvrdnji i iznošenje stavova i mišljenja. Dakle, Zakon propisuje da novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se ugovorena zarada ili ugovorena naknada za rad, niti se na drugi način staviti u nepovoljniji položaj zbog toga što je u javnom glasilu objavio istinitu tvrdnju ili izneo mišljenje, kao ni zbog toga što je svoje mišljenje izneo van medija kao lični stav.
  
  Ukoliko se držite iznošenja privatnog mišljenja, ne možete trpeti štetne posledice, sem u slučaju iznošenja podataka koji su poverljivi i ne postoji interes javnosti da o njima bude informisana.
  (Novembar, 2016.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao